Giros

Postoje mnoga jela koja nas osvoje na prvi zalogaj i čijem se ukusu uvek rado vraćamo. Jedno od takvih jela je giros. Svako ko je posetio Grčku želeo je da okusi ovaj specijalitet grčke kuhinje pripremljen na njhov, tradicionalan način. Složićemo se da svaka zemlja koja ima prepoznatljivu kuhinju ima specifičan, svojstven način pripreme i sastojke. Iako se mnogi od tih specijaliteta koji su svetski poznati spremaju širom sveta, ipak je jedinstveno iskustvo probati specijalitet baš u zemlji njegovog porekla. Ne može se osporiti da su Grci pravi majstori kada je o specijalitetima reč, a njihova kuhinja spada među najprepoznatljivije na svetu – takozvana Mediteranska kuhinja. Delom je za to zaslužan i giros. Iako je reč o jelu koje podseća na sendvič i koje ne spada među luksuzne specijalitete čija je priprema komplikovana, cena visoka i čiji se sastojci čuvaju u tajnosti, giros ipak zadržava titulu jednog od omiljenih svetskih jela i na neki način, simbola grčke kuhinje. Zanimljivost u vezi sa grčkom kuhinjom odnosi se na neka istraživanja koja su pokazala da tradicionalna grčka kuhinja spada među najzdravije na svetu, a to priznanje deli sa italijanskom kuhinjom. Naučnici tvrde da hrana pripremljena na grčki ili italijanski način čak produžava život, a za to su zaslužne kvalitetne, nutritivno bogate i zdrave namirnice koje Grci i Italijani koriste u pripremanju jela.

No, vratimo se girosu, tom ukusnom jelu grčke kuhinje sa dugom istorijom i tradicijom. Način njegove pripreme je i njegova najveća specifičnost i ono što mu daje posebnu čar. Taj način pripreme giros deli jedino sa turskim kebabom, od kojeg je i potekao. Ova dva veoma slična specijaliteta pripremaju se na vertikalnom električnom ražnju koji lagano peče meso koje se vrti u krug, i čiji se spoljni slojevi zatim sastružu i poslužuju najčešće u tortilji, a u obzir dolaze i druge vrste testa, kao što su hleb, lepinja, ili tanki komad testa koje Grci nazivaju „pita“. U finalnom delu pripreme, dodaju se sastojci koji predstavljaju esencijalne elemente ovog jela – paradajz, luk, pomfrit i tzatziki sos, još jedan od tradicionalnih receptura grčke kuhinje koji je postao jedan od najomiljenijih soseva. Iako se navedeni sastojci smatraju glavnim i uobičajenim elementima girosa, svakako je poželjno i eksperimentisati i dodavati sastojke po ukusu. Što se tiče mesa za giros, i tu je dozvoljeno eksperimentisanje. Giros se priprema sa jagnjetinom, svinjetinom, piletinom, kao i junetinom. Premda je u Grčkoj dominantna priprema sa jagnjećim i svinjskim mesom, može se naći i sa piletinom i teletinom. Prema informacijama o istoriji girosa, saznajemo da je on zapravo nastao od turskog kebaba, tačnije jedne njegove verzije, zvane doner kebab. Recept za giros je prvobitno donesen u Solun, odakle se dalje proširio proširio po celoj Grčkoj u raznim varijantama, ali zadržavajući svoju jedinstvenost u pogledu načina pripreme i glavnih, esencijalnih sastojaka po kojima je prepoznatljiv. Informacije o istoriji girosa navode da je u periodu oko Drugog svetskog rata pomenuti doner kebab „predstavljen“ Grcima, napravljen od jagnjećeg mesa.

Naziv „doner kebab“ je zadržao do sedamdesetih godina prošlog veka, kada su Grci odlučili da ovo jelo nazovu nekim imenom koje bi više asociralo na Grčku, koje potiče iz hrčkog jezika. I tako je doner kebab preimenovan u giros, što u doslovnom prevodu znači „okret“, zbog načina na koji se priprema – okretanja. U grčkom jeziku se neprestano kretanje u krug označava glagolom giro, po kome je ovo ukusno jelo dobilo ime. Iako su mnogi savladali način pripreme girosa, ipak je giros pripremljen u restoranima poseban ugođaj. Ne propustite priliku da probate ovo preukusno jelo u restoranu koje ima njegov naziv u svom nazivu, što ukazuje na to da ga pripremaju pravi majstori i poznavaoci tradicionalnig ukusa girosa, trudeći se da u najvećoj mogućoj meri donesu duh tradicionalne grčke kuhinje i ukus girosa u Vaš grad.

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

0