Još od najranijih vremena, neko je bio zadužen za lov, neko za pripremu hrane, a svi zajedno su jeli spremljeno. Ta priprema se odnosila na čin pečenja mesa. Dakle, ono što mi danas nazivamo roštiljanjem, ima svoje korene u davnoj istoriji. Način na koji su naši daleki preci obrađivali meso bilo je upravo pečenje. Da nas je hrana oduvek spajala i povezivala, možemo videti po svakom druženju u krugu porodice i prijatelja. Svaka proslava je obeležena trpezom i zajedničkim obedovanjem, svako okupljanje porodice i prijatelja podrazumeva da će na tom skupu jesti zajedno, a i odmalena smo naučeni da je najslađe jesti u društvu. Kakve to veze ima sa roštiljem? Ima i više nego što Vam trenutno pada na pamet. Ništa više od roštiljanja ne asocira na društvo, okupljanje, nazdravljanje flašama piva (najčešće) i na generalno dobru zabavu i druženje. Kad pomislite na roštilj, sigurno Vam prođe kroz glavu 1. maj. Ovaj praznik je vremenom postao poznat upravo po roštilju kao neizostavnom jelu, koje je, može se reći, na neki način simbol proslave 1. maja. Roštiljanje nije samo spremanje hrane, roštiljanje je uvek povod za okupljanje, takoreći, sinonim za druženje. Kada ste sa porodicom i prijateljima negde na odmoru u prirodi, u najvećem broju slučajeva izbor hrane bude roštilj upravo zbog tog čina roštiljanja koji je zabavan doživljaj svakog okupljenog društva.

Pojam roštilj potiče od mađarske reči rostély i nemačke roscht što znači ražanj, odnosno metalna rešetka za pečenja mesa na žaru. Roštilj je baš po tome poseban, zbog specifičnog načina pripreme koji čini da meso bude savršeno ukusno. Tradicionalna priprema roštilja podrazumeva mešano meso, odnosno krmenadle, vešalice, vrat, kobasice, ražnjiće, ćevape, pljeskavice, belo pileće meso, krilca i slaninu. Neki tvrde da su najbolja mesa za roštilj su juneće i svinjsko, ali nema pravila, sve je stvar ukusa. A da bi ukus mesa zadovoljio i najkritičnije hedoniste/gurmane i ponavaoce pripreme mesa, potrebno ga je marinirati. Marinada je neizostavan deo procesa pripreme jer daje mesu posebno lep i sočan ukus i to je pravilo koje poštuju pravi majstori roštiljanja. Meso je potrebno marinirati dva do četiri sata pre pečenja, a crveno meso malo duže, četiri do šest sati. Marinadu ipak skoro svako priprema na drugačiji način, ali neki od glavnih sastojaka su ulje, so, crni ili beli luk i začinsko bilje. Nakon što se marinira meso, pripremaju se ćumur i drva, odnosno raspaljuje vatra. Neko ipak koristi električni roštilj, što ne utiče na ukus mesa, te i meso pripremljeno na ovom roštilju dolazi u obzir. Ali za ljubitelje tradicionalnog načina pečenja roštilja, žar je ipak neprevaziđen za pripremu pravog roštilja. Rešetke roštilja potrebno je premazati uljem ili slaninom, kako se meso ne bi zalepilo. Neophodno je voditi računa o temperaturi vatre pre nego što se stavi meso na rešetke. Da li je temperatura idealna za pečenje mesa, možete lako proveriti. Stavite dlan iznad vatre na nekih 15cm i u zavisnosti od toga koliko je sekundi držite iznad vatre možete proceniti da li je preslaba ili dovoljno jaka. Ako izdržite samo dve sekunde, vatra je jaka. Tri do pet sekundi držanja ruke iznad vatre smatra se srednje jakom vatrom, dok sedam do osam sekundi znači da je vatra preslaba za roštiljanje. Veoma je važno proceniti kada treba staviti meso na roštilj, kako bi se dobro zapeklo i dobilo karakterističnu boju, ali i da hranljivi sastojci mesa ne bi iscureli. Ne smatra se uzalud da je spremanje roštilja svojevrsno majstorstvo.

Možda deluje lako, ali za pečenje mesa na roštilju ipak treba imati određena znanja i veštine. Tome u prilog govori i činjenica da su roštilj majstori danas izuzetno traženi i da nije lako naći pravog roštilj majstora. Mi smo ipak pronašli prave majstore čiji roštilj nikoga ne ostavlja ravnodušnim, koji se dugo pamti i kojem se svako ko ga je probao uvek rado vraća.